Јавне набавке
Издавачка делатност
zgrada Istorijskog arhiva Nis
Историјски архив Ниш
Тврђава бб, 18000 Ниш
ЈББК : 03688
МБ : 07215231
ПИБ : 100502978
Текући рачуни:
Буџетски - 840538664-59
Сопствени - 840 - 538668 - 47
 

 

За развој архива и архивистике у Србији уско је везан град Ниш. Још 1846. године Српско учено друштво је иницирало идеју о чувању писане грађе. Међутим, требало је да прође 50 година да Народна скупштина Краљевине Србије, 2. децембра 1898. године у Нишу донесе Закон о Државној архиви и постави темеље савремене архивистике у Србији. За првог управника Државног архива 1900. године, постављен је др Михаило Гавриловић, који је рођен у Алексинцу, али био је нишки гимназијалац и радио као професор Учитељске школе и гимназије у Нишу.

 

Закон о архиви
Закон о архиви
Закон о државној архиви

Пет деценија по доношењу овог Закона, одлуком Министарства просвете НР Србије и решењем ГНО Ниш од 24. априла 1948. године основано је Архивско средиште у Нишу.

Историјски архив Ниш више од седам деценија обавља своју мисију, а то је прикупљање и чување трагова прошлости у виду докумената, књига, фотографија, пројеката, плаката и сличног. Архив је једна од најзначајнијих установа, где је на посебан начин сабрано искуство ранијих генерација које, у не малој мери дефинише садашњост и изграђује будућност.

Постављење директора
Решење о постављењу руководиоца

Од оснивања до данас Архив је мењао назив, организацију и територијалну надлежност. У периоду од 1951. до 1956. је Градска државна архива са територијалном надлежношћу  и правом надзора на подручју Ниша, Пирота, Лесковца, Прокупља и Врања, а право прикупљања и заштите архивске грађе простире се на срезове: Алексиначки, Моравски, Нишки, Ражањски, Сокобањски, Сврљишки, Јастребачки, Добрички, Косанички, Заплањски, Белопаланачки, Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Лужнички, Врањански, Јужноморавски, Масурички, Босилеградски и Пчињски. У периоду од 1956. до 1959. ради под називом Историјски архив среза Ниш чија надлежност обухвата Нишки, Прокупачки и Пиротски срез са 16 општина.  Укидањем Пиротског среза 1959. Државна архива среза Пирот припојена је Историјском архиву среза Ниш под називом Архивски центар Пирот, а 1960. одлуком Савета нишког Архива оснива се и Архивски центар у Прокупљу. Тиме се надлежност Архива у Нишу своди на територијалну надлежност Нишког, Топличког и Пиротског среза. Решењем бр. 11382/67 донетог 12. априла 1967, а у вези са Законом о новој територијалној подели СР Србије, Скупштина општине Ниш преузима право, обавезе и дужност оснивача Историјског архива у Нишу, који у свом саставу има архивска одељења Пирот и Прокупље.  Формирањем округа у Србији 1991. дотадашња архивска одељења Прокупље и Пирот прерастају у самосталне архивске установе, а Историјски архив Ниш је надлежан за територију Града Ниша и општина: Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Сврљиг и Сокобања.

Архивско средиште је почело са радом у згради нишког Учитељског дома, а  1949. године пресељено је у неусловну зграду у нишкој Тврђави, где се и данас налази. Зграда Архива је смештена у северозападном делу Тврђаве. Приземни објекат издужене основе, саграђен 1890, једини је војни објекат подигнут у Тврђави после ослобођења од Турака. Име пројектанта није забележено. Зграда је најпре коришћена за смештај Картографског одељка српске војске, а од почетка XX века до Првог светског рата у њој је радила Прва подофицирска артиљеријска школа у Нишу. У току  Првог светског рата бугарски окупатори користили су је као затвор. Између два светска рата коришћена је као касарна до 1949, када је војска напустила Тврђаву и предала је граду. Тада је зграда припала Архиву, а 1975. године стављена је под заштиту државе и проглашена спомеником културе.

Zgrada arhiva Nis
Зграда после адаптације 1966. године

У депоима Историјског архива Ниш чува се преко 800 фондова, тј. 4000 дужних метара  архивске грађе, која чини покретно културно добро и обухвата све области друштвеног живота: управу и јавне службе, правосуђе, просвету, привреду и банкарство, друштвено-политичке организације, верске установе, спортске организације, породичне и личне фондове, као и специјалне збирке.

Депо IAN
Депо 1995. године


Најстарији документ који се чува у Историјском архиву Ниш је Бакротиск из 1737. године, који је уједно и најбитнији извор о аустријском освајању Ниша исте године. Он представља пропагадни летак, штампан у Аугзбургу. Текст се првенствено бави описом освајања Ниша од стране Аустријанаца 28. јула 1737. године за време аустријско-турског рата. Поред тога, аутор објављује још неколицину детаља везаних за Ниш из прве половине XVIII века. Наводи се чак и тачна адреса и име човека код кога се може набавити. Летак се чува у Историјском архиву Ниш од 1956. године када је  добијен на поклон од Месног историјског архива словеначког града Птуја.


Бакротиск
Бакротиск


Најдрагоценија грађа датира из XIX века и сврстана је у 56 фондова од изузетног и великог значаја проглашена од стране Владе Србије 1979. и 1998. године. Архивска грађа од изузетног значаја сврстана је у пет фондова: 1) Окружно повереништво за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Ниш, 2) Среска комисија за ратну штету Среза нишког - Ниш, 3) Среска комисија за ратну добит Среза нишког - Ниш, 4) Окружни суд Ниш и 5) Окружни привредни суд Ниш.

Архив поседује и вредне збирке. Укупно их има седам: збирка фотографија, збирка плаката, збирка Varia и збирка 77 рукописних хроника, биографија и аутобиографија учесника НОР-а (које су проглашене грађом од великог значаја), збирка микротека, збирка микрофилмова и збирка печата.

Из богатог библиотечког фонда који обухвата 13000 наслова, неопходно је издвојити 75 старих ретких књига насталих у периоду од 1788. до 1867. године. Најстарију међу њима Басне Езопове и других баснописаца превео је и приредио Доситеј Обрадовић. Архив чува и 128 ретких књига из периода од 1868. до 1941. године, затим 201 нишку публикацију  од 1885. до 1945, часописе и новине од 1841. до 1941. године и црквене матичне књиге: рођених, венчаних и умрлих за период од 1838. до 1913. године.


MK Rodjenih
Црквена матична књига

Издавачком делатношћу Архив се бави од 1982, када је штампан зборник докумената најстаријег фонда ''Сокобања и Срез бањски (1836-1914)'' чији су аутори Вера Русић и Милан Вељовић а од 2003. године почиње са излажењем часопис ''Пешчаник'' који је временом постао један од најпрепознатљивијих симбола Историјског архива Ниш.


Часопис Пешчаник

На просветно-културном плану, Архив бележи богату и разноврсну делатност. Поред организовања многих предавања из историје, као и о значају Архива као институције, обележавања значајних датума и догађаја из прошлости, публиковања чланака у дневној и стручној пракси, Архив је од свог постојања до данас приредио преко 90 тематских изложби докумената, књига, фотографија и других експоната.

За свеукупну делатност и остварене резултате на заштити архивске грађе од оснивања до данас, Историјски архив Ниш добио је многа признања. Посебно место заузима Златна архива, коју додељује Фонд Александра Арнаутовића. Ово значајно признање  додељено је Архиву 2008. године.