Упутство за ауторе
Радове за часопис „Пешчаник” (лекторисани – граматички и правописно исправни) достављају се Редакцији на мејл адресу: pescanik@arhivnis.rs.
Текстови се објављују на српском и енглеском језику, према потреби на другим језицима. Максимална дужина чланка је до једног ауторског табака – 16 страница текста, укључујући и прилоге. Рукописи се предају у фонту TimesNewRoman, величина фонта 12, размак између редова је 1.5, на формату А4.
Научни рад треба да има следеће елементе: академска титула, име, презиме и звање аутора, назив установе у којој је аутор запослен/ангажован, електронска адреса аутора, наслов рада, апстракт на српском, односно језику којим је писан рад (до 1.000 карактера), кључне речи (до 10 термина), основни текст рада, напомене (фусноте), списак референци, резиме на енглеском или на српском ако је рад на другом језику, са именом и презименом аутора, пуном афилијацијом и насловом рада, такође на енглеском језику (до 2.000 карактера) и кључне речи на енглеском.
Табеле, фотографије, графиконе и друге прилоге ставити на одговарајуће место у тексту са редним бројем и описом/легендом.
За цитирање извора и литературе користити детаљно упутство у наставку. Приликом цитирања поштовати писмо на којем је цитирани рад објављен.
За ставове изнете у радовима одговарају аутори.
ДЕТАЉНО УПУТСТВО ЗА НАВОЂЕЊЕ РЕФЕРЕНЦИ
Цитирање архивске грађе
За цитирање архивских извора користити правила и препоруке архива из којих се преузима архивска грађа. Притом, полазити од општег ка појединачном, односно од архива, преко фонда, кутије/фасцикле, архивске јединице, досијеа, сигнатуре. Први пут навести пун назив архива и фонда, а потом скраћеницу. Kада се у напоменама цитира конкретни документ (акт, допис, писмо, извештај, итд.) наводи се број, датум, аутор и наслов.
Пример:
Историјски архив Ниш (ИАН), Црквено-школска јеврејска општина – Ниш (ЈОП), кут. 1, предмет 16, Обавештење Јеврејској општини о досељавању породице Конфорти у Ниш, 31. 12. 1909. (Даље ИАН, ЈОП, 1...)
У списку референци се наводи само архив и фонд или збирка, који су коришћени.
Пример:
Историјски архив Ниш, Црквено-школска јеврејска општина – Ниш.
Цитирање објављених извора
У напоменама: Наслов књиге, прир., прво слово имена и презиме аутора, место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
Грађа за историју македонског народа из архива Србије, Т. III, Књ. 2, (1874–1878), прир., К. Џамбазовски, Београд – Скопје, 1984, 112.
У списку референци: Наслов књиге. Прир., име и презиме аутора. Место и година издања.
Пример:
Грађа за историју македонског народа из архива Србије, Т. III, Књ. 2, (1874–1878). Прир., Климент Џамбазовски. Београд – Скопје 1984.
Цитирање монографских радова
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, наслов књиге, место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
Т. Станковић, Белешке о старој Србији – Маћедонији, Ниш 1915, 10.
У списку референци: Презиме, име аутора. Наслов књиге. Место и година издања.
Пример:
Станковић, Тодор. Белешке о старој Србији – Маћедонији. Ниш 1915.
Уколико монографија има два или три аутора, пример за навођење у напоменама је:
М. Ђорђевић и Љ. Ђуровић, У ветром постављеним капутима: Народно позориште Моравске бановине у Нишу 1930–1941, Ниш 2017, 10.
Пример у списку референци је:
Ђорђевић, Миљана и Љиљана Ђуровић. У ветром постављеним капутима: Народно позориште Моравске бановине у Нишу 1930–1941. Ниш 2017.
Уколико монографија има четири или више аутора, пример за навођење у напоменама је:
Р. Самарџић и др., Косово и Метохија у српској историји, Београд 1989, 10.
Пример у списку референци је:
Самарџић, Радован, Сима Ћирковић, Олга Зиројевић, Радмила Тричковић, Душан Батаковић, Веселин Ђуретић, Коста Чавошки и Атанасије Јевтић. Косово и Метохија у српској историји Београд 1989.
Цитирање поглавља или дела књиге
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, „наслов поглавља”, у: наслов књиге, ур., / прир., прво слово имена и презиме, место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
А. Столић, „Феминизам”, у: Срби 1903–1914: историја идеја, прир., М. Ковић, Београд 2015, 300–303.
У списку референци: Презиме, име аутора. „Наслов поглавља”. У: наслов књиге. Ур., / Прир., име и презиме. Место и година издања. стране.
Пример:
Столић, Ана. „Феминизам”. У: Срби 1903–1914: историја идеја. Прир., Милош Ковић. Београд 2015. 299–316.
У напоменама се наводи страна/е које су консултоване, а у списку референци бројеви страна целог поглавља или дела књиге.
Уколико рад има више аутора њихова имена се наводе као у случају монографије.
Цитирање радова у часописима
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, „наслов текста”, наслов часописа, број, свеска, место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
М. Костић, „Дете у породици и друштву – некад и сад”, Пешчаник, 18, Ниш 2019, 45.
У списку референци: Презиме, име. „Наслов текста”. Наслов часописа, број, свеска, Место и година издања, стране.
Пример:
Костић, Миомира. „Дете у породици и друштву – некад и сад”. Пешчаник, 18, Ниш 2019. 44–56.
У напоменама се наводи страна/е које су консултоване, а у списку референци број страна целог чланка.
Уколико рад има више аутора њихова имена се наводе као у случају монографије.
Цитирање чланака у зборницима радова
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, „наслов чланка”, у: наслов зборника, место и година издања, цитирана/е страна/е.
Пример:
S. Nedeljković, „Srpsko crkveno pitanje u Staroj Srbiji u 19. i početkom 20. veka”, u: Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta, Niš 2013, 876.
У списку референци: Презиме, име аутора. „Наслов чланка”. У: наслов зборника. Место и година издања, стране.
Пример:
Nedeljković, Slaviša. „Srpsko crkveno pitanje u Staroj Srbiji u 19. i početkom 20. veka”, U: Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta. Niš 2013. 867–882.
У напоменама се наводи страна/е које су консултоване, а у списку референци број страна целог чланка.
Уколико рад има више аутора њихова имена се наводе као у случају монографије.
Цитирање јединица из енциклопедија или лексикона
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, „наслов јединице”, у: енциклопедија / лексикон, том (гл. и одг. ур., / ур., / ред. прво слово имена и презиме), место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
Б. Тикић, „Фудбалска игралишта у међуратном Нишу”, у: Енциклопедија Ниша. Спорт (ред. Н. Живановић), Ниш 2015, 410.
У списку референци: Презиме, име аутора. „Наслов јединице”. У: енциклопедија / лексикон, том (гл. и одг. ур., / ур., / ред. име и презиме). Место и година издања, цититирана/е страна/е.
Пример:
Тикић, Бранислав. „Фудбалска игралишта у међуратном Нишу”. У: Енциклопедија Ниша. Спорт (ред. Ненад Живановић). Ниш 2015. 410–411.
У напоменама се наводи страна/е које су консултоване, а у списку референци број страна целе јединице.
Уколико рад има више аутора њихова имена се наводе као у случају монографије.
Цитирање текстова из дневне или периодичне штампе
У напоменама: Прво слово имена и презиме аутора, „наслов текста”, наслов новина, датум, цитирана/е страна/е.
Пример:
Д. Стојановић, „Голи живот у бившој Хиландарској 24”, Народне новине, 17. и 18. март 1990, 8.
Уколико текст има више аутора њихова имена се наводе као у случају монографије.
У случају да није потписан аутор текста, цитат започети са насловом.
Пример:
„БСК у Нишу”, Нишки гласник, 2. мај 1924.
У списку референци: Не наводити сваки текст понаособ, већ на крају листи референци, навести наслов новина и годину или распон година које су коришћене у раду.
Пример:
Народне новине (1990); Нишки гласник (1924).
Цитирање магистарских теза и докторских дисертација
У напоменама: Прво слово имена и презиме, „наслов тезе/дисертације” (врста рада, назив универзитета, назив факултета, назив одељења, година), цитирана/е страна/е.
Пример:
М. Мраовић, „Пропаганда владе Милана Недића (1941–1944)”, (необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, 2015), 153–157.
У списку референци: Презиме, име. „Наслов тезе/дисертације”. Врста рада, назив универзитета, назив факултета, назив одељења, година.
Пример:
Мраовић, Маријана. „Пропаганда владе Милана Недића (1941–1944)”. Необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, 2015.
Цитирање усмених казивања
На идентичан начин се наводи цитирање у напоменама и у списку референци.
Пример:
Разговор са Душаном Андрејевићем, Призрен, Србија, 28. 6. 2010.
Цитирање електронских издања
Цитирати у складу са врстом публикације према горе наведеним правилима, уз додатак линка путем којег се врши приступ публикацији и датума када је приступ приступ. Следе примери:
У напоменама:
В. Поповић, Европа и српско питање: у периоду ослобођења 1804–1918, Београд 1940, 23. http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1940%20EVROPA%20I%20SRPSKO%20PITANJE%20U%20PERIODU%20%201804–1918.pdf, приступ: 24. 4. 2020.
У списку референци:
Поповић, Васиљ. Европа и српско питање: у периоду ослобођења 1804–1918. Београд 1940. http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1940%20EVROPA%20I%20SRPSKO%20PITANJE%20U%20PERIODU%20%201804–1918.pdf. Приступ: 24. 4. 2020.
Цитирање радова у даљем тексту, након првог помињања
Први пут цитиран рад се наводи у пуном облику у напомени, док се у даљем тексту користи скраћена форма:
– за радове на српском језику приликом понављања исте јединице користити Исто (приликом понављања у првој следећој напомени) или н. д. (приликом понављања касније у тексту, уколико је то једини рад одређеног аутора који цитирамо). Приликом непосредног понављања истог аутора користити Исти/а.
Пример:
напомена бр. 3: Т. Станковић, Белешке о старој Србији – Маћедонији, Ниш 1915, 10.
напомена бр. 4: Исто, 14.
напомена бр. 12: Т. Станковић, н. д., 22.
– за радове на страним језицима приликом понављања исте јединице користити Ibid. (приликом понављања у првој следећој напомени) или op. cit. (приликом понављања касније у тексту, уколико је то једини рад одређеног аутора који цитирамо). Приликом непосредног понављања истог аутора користити Idem/Eadem.
Пример:
напомена бр. 3: D. Oldroyd, The Arch of Knowledge, New York – London 1986, 1.
напомена бр. 4: Ibid, 14.
напомена бр. 12: D. Oldroyd, op. cit., 22.
– уколико у тексту цитирамо више радова истог аутора, сваки рад при поновном цитирању наводимо у скраћеном облику.
Пример:
Т. Станковић, Белешке о старој Србији..., 6.
